Autorski tekst: Together

                                                          Piše: Ildiko Erdei

 

Izbori za predsednika u SAD, koji predstavljaju jedan od najrazrađenijih oblika političkog teatra i medijskog spektakla u savremenom društvu, zaokupljaju moju pažnju poslednjih meseci i nedelja. Koristim priliku da se upoznam sa složenim američkim izbornim sistemom i pratim na koji način se narativizuje političko nadmetanje kandidata, u ovoj fazi još uvek na nivou predizbora (primaries) unutar svake od velikih stranaka: Republikanske i Demokratske. Svako od njih, iz nedelje u nedelju, iz izbora u izbor koji se održavaju u pojedinim državama, postaje predmet analiza, a pod lupu se stavljaju ne samo političke ideje i stavovi koje zastupaju, već celokupan “paket” njihove političke prošlosti, angažmana i povezanost sa politikama i zakonskim rešenjima koja se smatraju ključnim za funkcionisanje društva i pravac njegovog kretanja. U ovom političkom teatru ne postoje trivie, i sve se uzima u obzir kao potencijalni nosilac značenja i poruke, koja se neprestano denotira, kroz sate i sate analiza i prognoza u klasičnim medijima i na društvenim mrežama sve većeg uticaja: godine, poreklo, akcenat, frizura, odevanje, gestikulacija, način obraćanja i ton komunikacije, osećaj za meru i sveopšta (ne)kultivisanost – sve su to elementi koji čine razliku među kandidatima, i koji se premeću, interpretiraju i reinterpretiraju u javnom diskursu.

 

Kako se kampanja zahuktava, sve je jasnije da poruka, koju posebno šalje jedan od kandidata, Berni Sanders, samoproklamovani demokratski socijalista, da je sistem skrojen sa ugrađenom greškom koja proizvodi boljitak i privilegije samo jednoj strani, odzvanja globalno. Drugim rečima, unutar ovako postavljenog sistema je nemoguće ostvariti ravnopravnost kao jednu od temeljnih vrednosti demokratije.

 

O demokratskom deficitu je počelo da se govori sa usponom neoliberalne ekonomije u čijem je centru stajao virtuelni potrošač, slobodan da bira na tržištu koje je ubrzano osvajalo i komodifikovalo sve – od deterdženata do izbora partnera i polne ćelije. Danas je ovo potpuno evidentno, jer je privatni kapital metastazirao u društveno tkivo i ovladao mehanizmima demokratskih procesa i javnih interesa. Kako je poignantno formulisao Nebojša Prokić, demokratija je u današnjem svetu postala pantomima. Sve je jasnije, o čemu govore talasi protesta u različitim delovima sveta, poslednjih nedelja i u Evropi, u Francuskoj, Belgiji, Makedoniji, da institucionalna politika, srasla sa (krupnim) kapitalom, nije sposobna da odgovori na zahtev za promenom koja je nužna, jer svet ne može dugo da izdrži narastajuću nejednakost. Sistem je pogrešan, govore u SAD, rodnom mestu ekonomskog i ideološkog poretka koji je taj sistem stvorio i podupire ga. O tome govore kandidati sa obe strane političkog spektra, Berni Sanders i Donald Tramp, nudeći različita, ideološki suprotstavljena, rešenja i politike. I, na iznenađenje mnogih, pre svega političkog establišmenta u SAD, izgleda ima ko da čuje ovu poruku. Tramp, uprkos tradicionalističkoj i desničarskoj populističkoj retorici, i ispadima koji idu nasuprot američkoj tradiciji društvene modernosti i emancipacije, sigurno korača ka osvajanju nominacije, a Sanders i dalje zadaje muke Hilari Klinton, najavljujući da ostaje u trci do predizborne konvencije Demokratske partije.

Sanders je možda najveće iznenađenje ovih izbora, jer ne samo da je od potpunog autsajdera izrastao u takmaca na početku neprikosnovene Hilari Klinton, već je američki javni i politički diskurs, tradicionalno sumnjičav prema svemu što asocira na “levicu”, kroz svoju kampanju bombardovao pojmovima “(demokratskog) socijalizma”, “revolucije”, “promene odozdo”, i idejama jednakosti i zajedništva. Ovo bi do samo pre neku godinu bilo nezamislivo, pošto je odrednica “komunista/socijalista” u tom društvu najopasnija etiketa koja se može pripisati nekome ili nečemu. Sanders je svojom kampanjom, u meri u kojoj je to u Americi moguće, uradio mnogo na normalizaciji ovih pojmova i, možda neočekivano, proširio prostor političke debate ali i načina zamišljanja sveta. Popularnost koju ovaj kandidat ima među mladima, posebno među studentima, govori nam o tome da smena generacija koja se u Americi dešava, a o kojoj se uglavnom govorilo u terminima ekonomije i potrošačkih obrazaca, obeležava i politiku, što upravo vidimo u aktuelnom izbornom procesu. More Millennials for SandersMilenijumska generacija (rođeni između 1980. i 2000.), oblikovana je u svetu nakon pada Berlinskog zida i kraja hladnog rata, u kome su ideološke utopije potisnute tehnološkim, ali su i nekadašnji ideološki animoziteti, predstave i strahovi izgubili na snazi i uverljivosti. Mladi su danas, zahvaljujući napretku tehnologija, povezani više nego ikada ranije, a internet, taj globalni arhiv  življenog iskustva, omogućava im da saznaju i ono što nisu doživeli i što ne pamte, ali ih zanima. Samosvesni, odlučni, razočarani svetom koji su im roditelji ostavili, bez iluzija, povezani, neformalni, spremni da se menjaju, prilagođavaju, da dele – ovo je generacija koja predstavlja zanimljivu kombinaciju utopističkog duha Vudstoka i pragmatizma koji dolazi sa uviđanjem da su iz sadašnjeg sveta utopije prognane. To se dobro vidi na Sandersovim skupovima, gde mase posetilaca nose natpise sa jednom od parola kampanje “Feel the Bern”, i oseća u atmosferi koja na momente evocira protestne skupove šezdesetih. Feelthebern2Nezavisno od rezultata izborne trke, generacijska podrška Berniju Sandersu ima sve predispozicije da nadživi izbornu trku i pretoči se u pokret koji će nastaviti da pronosi poruku o pogrešnosti ekonomsko-društveno-političkog sistema, i da se zalaže za ideje koje ovakav sistem najpre marginalizuje, a zatim čini bespotrebnim. Oblikuje se novi duh zajedništva, koji je u američkoj izbornoj trci oličen u Berniju Sandersu. Nadajmo se da će uspeti da udahne snagu i da glas mnogim drugim artikulacijama nove paradigme, o kojoj se mnogo govori, i koja je, u istorijskim razmerama posmatrano, na pomolu.

 

 

Ildiko Erdei je vanredna profesorka na Odeljenju za etnologiju i antropologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde predaje više predmeta iz oblasti materijalne kulture, ekonomije i potrošnje, antropologije modernosti. Istraživačka interesovanja kreću se u opsegu od politike prostora i vremena u novim političkim ritualima, preko odnosa između medija i rituala kao simboličkih sistema i kreatora „univerzuma značenja“, do veze između politike, moći i odrastanja u socijalizmu.  Istraživanja od 2000. godine usmerena su na kulturalne i simboličke aspekte savremenih ekonomskih fenomena i procesa, pri čemu je naglasak stavljen na refleksivne i nostalgične narative i prakse povezane sa jugoslovenskim socijalizmom i, skorije, na lokalni prijem neoliberalnih ekonomskih, društvenih i kulturnih normi i praksi. Autorka je knjiga „Antropologija potrošnje“ (Biblioteka XX vek, 2008) i “Čekajući Ikeu: potrošačka kultura u postsocijalizmu i pre njega” (SGC, 2012).

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s